Пређи на главни садржај

Da li ribe spavaju?

Ukoliko vas ovo pitanje zbunjuje, morate da znate da je i ribama, kao i ljudima, potreban zdrav san. Veliki broj ljudi misli da ribe ne spavaju zato što nemaju kapke, a oči su im vlažne. Naravno, ribe spavaju kako bi očuvale svoj odbrambeni sistem i energiju. San je od velike važnosti za sve vrste životinja kao i za ljude, budući da pomaže telu da se oporavi od poslova koje je radilo dok je bilo budno.
Svaka riba ima drugačiji način spavanja. Neke ribe spavaju u toku dana, a druge preko noći. Kod njih nema REM faze (Rapid Eye Movement) koja se obično viđa kod ljudi. One redukuju svoje stanje svesnosti za vreme spavanja, ali nikada nisu potpuno nesvesne. 

Većina riba spava tako da to izgleda kao da su napola budne, a napola uspavane. Kada se ribe umore, često odlaze u ćošak i tamo spavaju. Izaberu ugao u kome će i kasnije praktikovati spavanje. Postoje neke ajkule koje spavaju u pokretu.

U toku spavanja, metabolizam riba se usporava. Zimi se obično spuste na dno akvarijuma i tamo spavaju. Nakon celodnevnog plivanja u toku dana, je neminovan umor kao i neophodnost sna. Činjenica je da ribe spavaju na neki način, bilo da uspore pokrete ili ih potpuno prekinu, bilo da se kriju u vodi ili to rade na otvorenom.

Pokušajte da ih ne uznemiravate u vreme spavanja, i najmanji šum vode može da ih probudi iz sna. Možda neće spavati dugo sati, ali ipak spavaju kako bi povratile snagu. Ribe obično spavaju kad im je to potrebno. Vreme njihovog spavanja zavisi od toga da li su u pitanju noćne ili dnevne vrste

Ribe mogu da vide i dok spavaju, tako da su spremne za bilo koji potencijalni rizik. Kada primetite da se riba ne kreće ili da je na jednom mestu sve vreme, znači da spava. Dobro bi bilo da ugasite svetlo u akvarijumu, kako biste im obezbedili neophodan mrak. Obično spavaju normalno ukoliko su uslovi omogućeni.

Ribe su u određenom pokretu i za vreme spavanja, kako bi kiseonik mogao kroz škrge da dođe do njihovog krvotoka. Najviše vole da spavaju krijući se blizu kamenja na dnu akvarijuma.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kraljevski papagaj

Kraljevski papagaj  - Rasprostranjen je na jugu Australije, od tropskih šuma Queenslanda do šumovitih predela pokrajine Victorija. Postoje dve podvrste koje se razlikuju po intenzitetu ljubičaste obojenosti kod mužjaka, odnosno crvene obojenosti stomaka kod ženke. Mužjak  kraljevski papagaj  ima žarkocrveno perje na glavi, grudima i stomaku. Na podrepku mu je crveno perje sa crnim završecima. Početak leđa, trtica i koren repa su intenzivno ljubičasti, a krila i deo leđa su zeleni, kao i rep. Gornji deo kljuna je crven sa crnim završetkom, a donji je crn. Ženka  kraljevski papagaj  ima zelenu glavu, grudi i krila. Stomak joj je žarkocrven, a trtica tamnoljubičasta. Podrepak je sličan kao kod mužjaka, ali je bleđe obojen. Rep je zelen, a kljun smeđecrn.  Mlade  papige  su gotovo identične ženkama u obojenosti, ali su im kljunovi smeđi, a šarenica crna. Uz odgovarajući smeštaj i ishranu ovi  papagaj i žive oko 40 godina.

Berg - papagaj

Berg - Ovih  papiga  ima u dve odvojene populacije koje dele ista staništa sa baraband papigama. Mužjaku su grudi i glava pastelno žute boje, glava samo pri vrhu ima blagi zeleni odsjaj, a rep je crni.  Berg  ima veliko žuto i malo crveno polje na krilima. Leđa su mu zelena, a velika letna pera su crna sa ljubičastim odsjajem na krajevima.  Berg  ženka je bleđe obojena, a žuto perje joj zamenjuje zeleno. Krila su zelena sa manje istaknutim poljem crvenog perja, a velika letna pera su plavkasta.  Mlade papige su slične ženkama, ali je već u najranijoj dobi na glavi mladih mužjaka uočljivo žućkasto perje. Životni vek im je oko 40 godina.